Стиже опрема ѕа хирургију

О реакредитацији, али и о пројектима прекограничне сарадње Румуније и Србије, новој опреми, кадровима – за „Наш глас“ говори примаријус магистар Ненад Ђорђевић, директор смедеревске Опште болнице „Свети Лука“.
Почеле су припреме за реакредитацију. Очекујете да ћете сада добити лиценцу за рад на седам година…
– Очекујемо још једну званичну посету Агенције за акредитацију до краја септембра, током које ће бити анализирано да ли нешто у међувремену треба поправити, а почетком следеће године почећемо завршне активности за продужење акредитације. Сада ће први пут бити спроведена акредитација за Службу рехабилитације, која је претходни пут била у интернистичкој грани. Такође, промењени су стандарди за акредитацију гинекологије, породилишта и неонатологије, тачније почетком ове године уведени су нови стандарди. До сада су постојале 13 области које су обухватале акредитацију, а рехабилитација ће бити 14 област. Посебно се води рачуна о безбедности пацијената, поступцима који се примењују у тренуцима када постоји неки проблем са пацијентом, да ли је то нежељни догађај или компликација. Ва­жно је вођење медицинске документације, прати се рад Управног и Надзорног одбора, а такође, и директора… Ми очекујемо да ћемо сада да напреду­јемо и да ће нам акре­дитација бити продужена на седам година, што је максималан период за добијање акредитације.
Неколико година ради здравствено-информациони систем, који би требало да омогући бољи рад, али и да олашка доступност услуга пацијетима. Како све то функционише?
– Здравствени информациони систем у смедеревској Болници постоји од 2012. године, који се с времена на време мењао и сада имамо тај стандардизовани информациони систем. Новина ће бити увођење електронског рецепта. Тај систем је једно време био у раскораку са Правилником Републичког фонда за здравствено осигурање. Раније је било правило да пацијенте на више нивое здравствене заштите шаљу искључиво изабрани лекари, а сада по новом у Београд на прегледе могу да шаљу и лекари специјалисти. Још увек се тражи најбољи однос, јер су термини код лекара специјалиста подељени на термине за прве прегледе и термине за контролне прегледе.
Када је реч о лекарима. Каква је трeнутна ситуација у Болници?
– У појединим гранама има­мо само по једног лекара у кожној и инфективној, затим има­мо само једног хематолога. Нефролога тренутно немамо, али очекујемо да се лекар до краја године врати са субспецијализације. Три лекара су нам тренутно на специјализацији из интерне медицине и они су нам преко потребни. Добили смо трећег ендокринолога, јер је ту највећи застој, зато што расте број пацијената са дијабетесом. Затим, веома се проширила дијагностика штитне жле­зде која се сада тражи код скоро свих оперативних захвата. Имамо проблем са кардиолозима, јер су нам остала само два. Значајно је да смо решили проблем у Служби радиологије, јер су нам се сви лекари вратили, а очекујемо још једну колегиницу да заврши специјализацију и имаћемо девет радиолога. То је можемо да кажемо оптималан број. Ових дана расписали смо Конкурс за нове специјализације из: интерне медицине, онкологије, опште хирургије, педијатрије и инфектологије.
Докле се стигло са пројектима прекограничне сарадње Руминије и Србије?
– Почетком маја почео је пројекат побољшања доступности лапароскопске хирургије у абдоминалним болестима, а крајем маја почео је и други пројекат везан за реконструкцију зграде Психијатрије и Неурологије. То су два пројекта у оквиру прекограничне сарадње Србије и Румуније. У првом пројекту партнери смо Медицински факултет у Темишвару и ми, а у други пројекaт који треба да промовише здраве стилове живота за смањење це­ребро­васкуларних болести, ук­­љу­чена је и Неуропсихијатријска болница у Вршцу. У другом пројекту требало би да до­бијемо реконструисану згра­ду Неурологије и Психијатрије, која је из 1929. године. Након те реконструкције почећемо да користимо целу зграду, а Пси­­хијартијско одељење доби­ће 25 кревета. Такође, добиће­мо оп­рему за неуролошку дијагностику. Један од апарата који ћемо добити јесте и колор доплер за дијагностику крвих судова врата. Почетком наредне године требало би да почну грађевински радови на реконструкцији зграде Неурологије и Психијатрије. Сада прибавља­мо додатну документацију и очекујемо почетак финасирања.
Првим пројектом биће уведен златни стандард у хирургији…
Први пројекат јесте промоција лапароскопске хирургије као златног стандарда у лечењу различитих абдоминалних стања. Радили смо лапароскoпију жучне кесице и до сада смо урадили хиљаду операција, затим лапароскопију дебелог црева, а овим пројектом, мож­да ћемо да уведемо лапароскoпију кила и лапароскопске операције слепог црева. Посебно ће бити значајна лапароскопска дијагностика коју до сада ни­смо користили. То је ва­жно код оних интервенција где хирургу није јасно о чему је тачно реч, и зато прво треба урадити лапароскпску дијагностику. Очекујемо опрему која ће бити по највишим стандардима, а то је 3Д лапароскопија. Ми у Смедереву већ смо имали прилике да пробамо ту опрему, а лидер тe хирурги­је је Румунија. Нова тех­но­логија омогућиће лакши рад смедеревским хирурзима.
Да ли ће бити нових донација?
– Очекујемо још један ултразвучни апарат и то је донација Амбасаде Јапана у Београду. Почетом јула требало би да буде инсталиран. На тај начин наша Болница биће опремљена савременим ултразвучним уређајима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.