Министар Милан Кркобабић посетио Смедерево

Министар без портфеља задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић бораво је у Смедереву. Наш град је још 1894. године препознао Михајло Аврамвић, научник, публицист и политичара – утемељивач Задружног савеза Србије – подсетио је на почетку Кркобабић.
– Он је дефинисао да у Смедереву треба да постоје прве земљиорадничке задруге и да се оне спас за Србију. Овде у Подунавском управном округу поново желимо да пробуди­мо задругарство. Постоје прет­поставке, постоји много индиви­ду­ал­них пољопривредних прои­­зво­ђа­ча, релативно на малим поседи­ма. Локална самоуправа – Град Смедерево, затим држава Србија помоћи ће оснивање нових и поспешивање рада постојећих задруга. Идеја нам је да овога пута укључиимо дијаспору – истакао је министар.
Град доста улаже у пољопривреду. Сада је жеља да новац из Градског буџета буде усмерен према пољопривреди.
– Смедерево има и Дунав и Мораву и Језаву. На нашој територији успева једнако квалитетно и воће и поврће. У шумадијском делу града заступљно је у мањој мери сточарство. Некада смо имали велике сточарске задруге. Сада желимо да покренемо ту грану пољопривреде, затим млекарство. Село Михајловац и “Златиборац” познати су у читавој Србији. Прошле године издвојено је 100 милиона динара из Градског буџета за подстицај куповине пољопривредне механизације, затим за противградне мреже, а исто тако издвојили смо 60 милиона за накнаду штете од последица града. Наравно, желимо да пођеднако улажемо у све гране пољопривреде – нагласила је градоначелница др Јасна Аврамовић.
Потом је одржан састанак са градоначелницом Смедерева и председницима општина Смедеревска Паланка и Велика Плана. Састанку ће присуствовали директори земљорадничких задруга Михајловац, Лугавчина, Суводол, Раља и Сараорци, Службе за пољопривреду из Смедерева, Смедеревске Паланке и Велике Плане.
Министар без портфеља Милан Кркобабић потом је посетио Земљорадничку задругу „Агро здравље“ у Раљи и газдинство задругара Драгослава Јовановића из Удовице. Он је у изјави новинарима рекао да у задрузи „Агро здравље“, која је основана 2007. године и која се успешно бави откупом и складиштењем ратарских култура, постоји могућност проширења складишних и технолошких капацитета.
– Ова задруга је пример за то да задругари могу да егзистирају. Идеја је да мале поседе земље обједине и формирају задруге које ће представљати заокружене организационе и технолошко-економске целине – истакао је Кркобабић.
Он је исказао жељу да мали произвођачи постану робни произвођачи, указавши на то да су за јачање задругарства предвиђена подстицајна средства у наредној години од приближно 8 милиона евра, а у наредне три године 25 милиона евра.
Министар је подсетио на то да Влада Србије даје 50 хиљада евра за оснивање нових и 100 хиљада евра за постојеће задруге, док је на локалној самоуправи да обезбеди инфраструктуру и да у плану буџета за наредну годину предвиди средства за поспешивање рада задруга.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.