ИЗ СТАРОГ СМЕДЕРЕВА: ЗАДУЖБИНА НЕКАДА И САДА

Зграда у Смедереву, поред које се рачвају Улица 16..октобра и Димитрија Давидовића, а што положајем, па и висином за некадашње прилиек у граду подсећа на београдску Албанију, знана је и као Задужбина. Тако је Смеде­ре­вци зову, али мало њих зна откуда такав назив, још прецизније: ко је задужбинар ове грађевине, која и данас, када град обилује солитерима, скреће пажњу на себе.
У намери да младим Смедерев­цима,али и оним старијим, којима историја града није јача страна, потрудили смо се да прилиставањем старијих књига и списа ову, назовима је напознаниница, по­јас­нимо.Прва писана документа о старом и знаметином здању налазимо у књизи -тестаменту из Фонда Стеве Кузмановића штампане 1885. године у Штмапарији Ми­лана Ј. Илића. Стева Кузма­новић, како је записано у предговору тестамента, рођен је у Великој Крсни 1828. године. Родитељи су му били имућни сељаци који су, ипак, млађаног Стевана, како је записано, истргли из другог разреда школе да би помагао на имању родитеља. Слабашан, Сте­ван није претерано марио за послове везане за обраду земље и гајење стоке. Обрео се у Сме­дереву, где најпре постаје абаџи­јски шегрт, а убрзо напушта изучавање заната за кројење и шивење одела од сукна, и почиње да помаже у трговини. Овај посао више му је прилегао за срце и тако Стева брзо напредује и постаје калфа. Успешан и штедљив, брзо се пење уз мередевине које воде у сам врх смедеревске богаташке класе. Најпре отвара стиничарску радњу која касније израста у, за оно време, чувено гвожђарско-лончарску трговину на смедеревској пијаци.
Стекао је, у не баш дугом животу, велико богатство. Женио се два пута, али деценије имао. При­ликом састављења тестамента, десет хиљада дуката, мада неке чињенице показују да је богатство било много веће, завештао је Општини Смедерево. Пре тога знатан део новца поклонио је Цркви у родној Великој Крсни. Тестаментом је исказао жељу да се десет хиљада дуката искористи за зидање великезграде на тадашњој Малој пијаци у Смедереву, Зградаје требало да буде од тврдог материјала, а њено подизање да за сврху има да, како је у тестаменту написано, приход вуче.На тој згради да се напише Задужбина за сироте добре ђаке, Стеве Кузма­новића – Кршљанина основане Н.Н. године. На осталим зградама које ће бити подигнуте завештаним дукатима, Стева Кузмановић тестаментом је одредио да стоји само Завод Стеве Кузмановића Кршљанина. Стева Кузмановић умро је 15. маја 1888. године.
Зграда, под деценијским називом Задужбина, изграђена је 1902. године на месту где се у 19. веку налазила кафана Златни грозд. Била је то тада грађевина са лепом и китњастом фасадом. На врху зграде купним словима писало је – Задужбина стеве Кузма­новића – Кршљанина.
Фасаду, облик и величину За­дужбина је променила у периоду од 1947. до 1949. године. Наиме, у јеку послератне стабмене криѕе, ту зграду је Градски народни одбор у Смедерву додело Др­жавној радионици, потоњој Фа­бри­ци Херој Срба. Задужбина је реконструисана и претворена у стамбени објекат, мада је првоби­тно била једноспратница са кафаном-рестораном у приземљу и салом на спрату где су вежбали чланови Соколског друштва. То­ком реконструкције Задужбине, секретар Државне радионице био је познати смедеревски вајар Селимир – Селе Јовановић, тада свр­шени матурант. Он се касније сећао да је Задужбини тада у целости промењена фасада, да су дограђена четири спрата по осам станова чији је број каснијим преграђивањима повећан на 12. Приземни део, односно некадашња кафана, постао је официрска менза. Тако реконструисан обје­кат подсећао је на београдску Албанију, али је за Смедеревце то била и остала Задужбина.
П.Р.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.